Rad na dugoročnim projektima naspram outsourcing-a i rada u kompaniji koja ima proizvod

‍

Pitali smo naše programere kako je raditi na dugoročnim projektima i na razvoju proizvoda za klijente

‍

Nearshoring u razvoju softvera obično podrazumeva da klijent angažuje softversku kompaniju iz druge zemlje zbog geografske blizine, iste vremenske zone, sličnosti u kulturi i načinu rada, koja bi radila na razvoju softvera kroz dugoročnu saradnju. Deo projekata na kojima radimo su nearshoring projekti za velike klijente u zapadnoj Evropi i Americi koji su tehnički kompleksni I dugoročni, a naši inženjeri mogu da rade kao:

• Team Extension tj. da budu deo postojećeg inženjerskog tima klijenta ili
• Team as a Service tj. da samostalno rade razvoj softvera dok je sa klijentske strane samo Product Owner

Često nailazimo na pogrešnu percepciju da rad na tuđim projektima obično podrazumeva samo “odrađivanje” taskova (takozvani “rad kao na traci”), kao i da je uzbudljivije raditi za firmu koja ima sopstveni proizvod.

Želeli smo da ove predrasude otklonimo pa smo razgovarali sa našim inženjerima iz različitih timova, Majom Divljaković, Milošem Malinovićem i Aleksandrom Dodićem i pitali ih da nam ispričaju šta njima odgovara (i ne odgovara) u radu u nearshoringu tj. na dugoročnim projektima koji podrazumevaju razvijanje softverskih proizvoda za klijente.

Ono što su oni izdvojili kao najveći benefit rada u nearshoringu su:

• Možeš da menjaš tehnologiju i učiš o novim, a da ne promeniš kompaniju za koju radiš
• Možeš da učiš o različitim industrijama, a ne samo o jednoj
• Imaš svoj tim u dve kompanije (svojoj i kompaniji klijenta) pa imaš više ljudi od kojih možeš da učiš
• Možeš da konsultuješ i kolege koji rade u drugim timovima i na drugim projektima, tako da imaš širu mrežu podrške
• Dugoročni projekti omogućavaju da učiš više tehničke stvari jer u kraćim projektima se dobar deo vremena iskoristi za upoznavanje tima i industrije  

Podelili su i koji su im najveći izazovi, ali o tome pročitajte sami u intervjuu ispod.

Kako izgleda dugoročno raditi sa timom koji se nalazi u drugoj zemlji i drugoj kompaniji?

‍

Maja (Medior PL SQL Dev, FinTech): Kada radiš na velikom projektu i na proizvodu koji je veoma kompleksan, ne isplati se da radiš kratko. Potrebno je vreme da se upozna industrija, proizvod i da se upoznaš sa timom, tako da je veliki benefit što su ti projekti veliki i dugi jer onda zaista možeš da doprineseš. Meni je izazov što nam je radni jezik nemački, tako da osim što razvijam svoja znanja i veštine u programiranju, vežbam i nemački.

Aleksandar (Senior C++ Dev, Elektro-energetika): Van Enlight-a nisam radio na ovakvim projektima. Potrebno je vreme da se nauči o industriji, ali je dobra stvar što kompanije sa kojima sarađujemo imaju ljude koji mogu da ubrzaju učenje i pomognu. Naši klijenti su eksperti za domen (elektro-energetika u mom slučaju), a mi radimo na razvoju softvera što omogućava našim klijentima da se fokusiraju na razvoj svog biznisa, dok je razvoj softvera na nama. Organizovani smo tako da tim u kojem sam ja u Enlight-u broji petoro ljudi, a naš tim lider je osoba koja prikuplja zahteve od klijenata i onda mi zajedno dogovaramo naša zaduženja i taskove.  

Miloš (Senior .NET Dev, Hemijske analize): U Enlight-u sam sedam godina. U početku sam radio na kraćim projektima, ali mi duži projekti mnogo više prijaju. Često menjanje projekata nekada ume da bude stresno i možda je manja verovatnoća da se stekne dublja tehnička ekspertiza, dok upoznate ljude i industriju kojom se kompanija bavi, ostaje vam malo vremena da stičete tehnička znanja ako brzo morate da pređete na sledeći projekat. Sa druge strane kada radite ,na dugoročnim projektima kao kod nas imate dovoljno vremena da sve nabrojane izazove prevaziđete i da uđete dublje u tehničku ekspertizu ali i u domen. Jer tada je industrija ista, ljudi su isti i već ih poznajete, samo radite na drugačijoj aplikaciji i u drugom timu. Zbog svega toga, često smo uključeni u razvoj klijentskog proizvoda I šire od samog tehničkog razvoja.  

Koji su vaši glavni benefiti koje dobijate kao developeri radom na nearshoing projektima?

‍

Maja: Jedan od benefita je dugoročnost. Kada si uključen duže vreme na jednom projektu možeš da bolje upoznaš proizvod na kojem radiš, ljude, kompaniju, domen. Upadneš i u vatru i u vodu - u mom slučaju i jezički i što se tiče zadataka i poslova. Ne očekuješ da će ti biti lako ali ti neće biti dosadno i sve vreme učiš i razvijaš se. Mi imamo više timova koji rade za klijenta za kog ja trenutno radim, pa kada imamo neki problem, imamo prvo opciju da tražimo pomoć kolegama koji rade duže za istog klijenta ali su u drugom timu. Uvek se nađe neko ko je imao sličnu situaciju ili zna kako da pomogne.  

Miloš: Fleksibilnost. Mi imamo mogućnost da duže radimo na nekom projektu, a neki ljudi se zasite nakon godinu dana. Kada mi se ponudi da radim na drugom projektu, imam fleksibilnost da prihvatim i da učim nešto drugo, ili da ostanem na istom.  

Verujem da kada ljudi rade u softverskoj firmi koja ima sopstveni proizvod nemaju te benefite da menjaju tehnologiju. Ako žele da uče novu tehnologiju i rade na nekom drugom projektu, jedina opcija im je da odu iz te firme. U Enlight-u možeš da učiš nove tehnologije i stičeš nove veštine a da ostaneš u istoj firmi, samo se prebaciš da radiš za drugog klijenta. Dobro je što je kultura takva da ljudi hoće da pomognu drugima bez obzira u kom si timu. Na primer, ako me neko pita nešto o bazama, ja znam ko se time bavi i imam na koga da uputim.  

Aleksandar: Saglasan sam sa ovim što je Miloš rekao. Ne menjaš projekat isuviše često a nisi zalepljen za jedan projekat i jedan proizvod, tehnologiju dokle god radiš u firmi. Ima dinamike ali ne previše. Kako kome odgovara.  

Na koje probleme ste nailazili u radu na nearshoring projektima?

‍

Miloš: To zavisi od projekta. Na projektu na kojem trenutno radim je atmosfera baš dobra i veoma sam zadovoljan. Ali nije svaki projekat takav. Izazovno je to što su nam klijenti velike kompanije. Klijent za kog trenutno radim ima 60 hiljada zaposlenih, a samim tim i mnogo procedura, pa su nekad promene i realizacije zahteva koje mi imamo ka njima kako bismo mi mogli da radimo svoj posao spori.  

Takođe, problem može da bude definisanje zahteva odnosno ni koji način treba nešto da se uradi. Dešava se da dobijemo prijavu za problem gde kada pročitamo opis nije nam ništa jasno, zato što ljudi ne znaju nivo detalja koji nam je potreban prijavljuju problem.

Sa druga strane, veoma dobra stvar je kad radite u kompaniji kao što je Enlight, imate mnogo kolega koji su u drugim timovima i iako rade za druge klijente, vrlo rado će da vam pomognu i uključe se kada imate problem.

Maja: I ja bih se složila da atmosfera zavisi od tima. Naš product owner se trudi da sve drži pod kontrolom i da se svi osećamo kao deo tima. Meni je izazovno da sastanke pratim na nemačkom, ali znam da u isto vreme vežbam i taj jezik, pa je to ujedno i pozitivna stvar. Dobra stvar je što se dva puta godišnje naš ceo tim (klijentov i naš) sastane i veoma nam je korisno da se družimo i upoznamo i uživo.  

Aleksandar: Projekat na kojem ja radim je bio izazovan na početku jer prenos znanja nije bio dovoljno detaljno urađen, ali smo se vremenom uhodali i snašli. Dodao bih da može da bude nezgodno kada interni procesi kompanije klijenta ne doprinose brzini i načinu rada, Otvorenost za promene može biti problematično kao i u svakoj kompaniji. Dešava se da su neki klijenti manje otvoreni da menjaju svoje načine rada pa to može da uspora sam razvoj jer je potrebno prilagođavanje.  Dešava se i da zbog nejasno definisanih uloga u timu moramo da se bavimo i ulogom product owner-a i da pomognemo u definisanju zahteva, a to ne bi trebalo da radimo mi zato što mi imamo više tehničkog znanja od domenskog. Domensko znanje je ekspertiza klijenta. Međutim, kada vidimo da je potrebno, uključimo se kako bismo što brže rešili problem.  

Koje su najčešće pogrešne percepcije rada u nearshoringu? Šta većina programera misli za ovakav vid rada a to nije istina?

Maja: Mislim da većina kolega i koleginica misli da kada radiš za nekog onda ne radiš na svom proizvodu, ali zapravo ti sve vreme radiš na stvaranju softverskog proizvoda. Svaki projekat je drugačiji i iskustvo će zavisiti od veličine projekta. Na primer, u bivšoj firmi sam imala direktnu komunikaciji sa krajnjim korisnikom softvera, sada nemam i lepše mi je. To je nešto što ne volim ni na srpskom da radim, a još manje na nemačkom.  

Aleksandar: Kada radiš za neku firmu na njenom proizvodu - znanje ide u dubinu. A kada radiš u nearshoringu imaš priliku da ideš u tehničku dubinu i/ili širinu. Individualno je ko šta više voli i šta kome više odgovara. Neki ljudi biraju posao po tehnologiji a sve mu je jedno na kojem projektu rade, a postoje ljudi koji žele da prodube znanje u nekom domenu pa mu je tehnologija nebitna ali hoće da uče o industriji.  

Miloš: Voditi se predrasudama je uvek nezgodno jer nemaš kompletne informacije da bi doneo dobru odluku za sebe. Možda je jedna od predrasuda i da inženjeri rade “kao na traci”, dobijaju taskove i odrađuju ih. To u nearshoringu nije baš slučaj. Kada radite dugo sa jednim klijentom vi postajete i deo klijentskog tima, upoznate proizvod i domen i učestvujete u njegovom celokupnom razvoju.

‍

Kako Enlight pomaže inženjerima da se najviše fokusiraju na inženjerstvo?

Na različite načine se trudimo da pomognemo našim inženjerima, ali ono što kolege primećuju je da:

• Ne moraju sami da se bave iniciranjem projekta - naši organizacioni sektori se trude da saznaju što više potrebnih informacija o projektu I klijentu kako bi se uradio dobar onbording.
• Zajedno sa organizacionim sektorima rade na prilagođavanju načina rada sa klijentom
• Chief Engineer kroz redovne sastanke i radionice koje imaju za cilj identifikaciju tehničkih i organizacionih poteškoća, radi zajedno sa timom na prevazilaženju istih.
• Organizacioni timovi kontinuirano prate uslove u kojima timovima rade kako bi predupredili potencijalne probleme u radu i omogućili da se inženjeri fokusiraju najviše na razvoj.